By Valjevski odbornici od avgusta ove godine uživaju u novoj “privilegiji” , mesečno im se iz budžeta grada isplaćuje 25.000 dinara, nevezano za to da li se uopšte pojave u Skupštini, da li sednica postoji, niti da li progovore makar jednu jedinu reč. Odluka je usvojena tiho i brzo, negde u letnjoj pauzi, kao da se radi o tehničkom podešavanju, a ne o novom stalnom rashodu grada.
Kad se sve sabere, jedan odbornik na godišnjem nivou inkasira 300.000 dinara. Za četiri godine mandata to je okruglo 1.200.000 dinara. Pristojna suma za nekoga ko može, ali i ne mora da se pojavi na radnom mestu, a kamoli da učestvuje u raspravi.
A Skupština Valjeva u poslednje vreme… teško da liči na mesto gde se raspravlja o budućnosti grada. Umesto argumenata galama. Umesto obrazloženja prekidi, burne rasprave i povici. Neretko se sve završi brže nego što počne, a neretko se i ne čuje ništa od buke. Postoje i oni drugi , tihi, nečujni, koji se ne javljaju za reč ni u teoriji, ali zato uredno podignu ruku kada treba. I naravno, uredno prime svoju mesečnu naknadu.
Valjevo ima 51 odbornika. To znači da građani na godišnjem nivou za ove apanaže izdvoje oko 15.300.000 dinara iz gradskog budžeta. I sve to bez ikakve obaveze dolaska, učešća ili aktivnog rada. Lep posao, reklo bi se.
Za poređenje 300.000 dinara godišnje za jednog odbornika jednako je gotovo pola godine rada nekoga ko prima minimalac. Samo što radnik mora da radi. Odbornik ne mora ni da se pojavi.
Da apsurd bude veći, odbornici donose odluke koje direktno utiču na život grada, neke dobre, neke loše, neke katastrofalno pogrešne, ali bez obzira na ishod, njihova primanja su uredna, zagarantovana i bez ikakve posledice. Sistem je jednostavan: odluke mogu da omaše, ali plata ne.
Uz to, najveći deo odbornika dolazi upravo iz javnog sektora, gde su sigurnost posla i redovne plate već zagarantovane, pa se čini da su u Skupštini samo dodali još jedan stabilan priliv u mesečni budžet.
Na kraju, ostaje samo jedno pitanje i sasvim logično: ako je rad bez obaveze postao standard, da li je možda vreme da se građani masovno kandiduju čisto da i oni dobiju svoju mesečnu tišinu plaćenu iz budžeta?
