Virtuelna povezanost je stvarna udaljenost.

Paradoks modernog doba jeste da smo zahvaljujući mrežama „uvek dostupni“, a istovremeno sve udaljeniji jedni od drugih. Ljudi često sede zajedno u kafiću ili kod kuće, ali razgovora nema , umesto toga, pogled je prikovan za ekran. Istraživanja pokazuju da prosečan korisnik u Srbiji provede više od tri sata dnevno na društvenim mrežama, dok stvarni kontakti među ljudima slabe. Društvene mreže podstiču osećaj takmičenja i upoređivanja s drugima, što može dovesti do pada samopouzdanja, anksioznosti, pa čak i depresije. Ljudi često osećaju usamljenost uprkos stotinama „prijatelja“ i „pratilaca“, jer digitalna pažnja nikada ne može zameniti pravu ljudsku bliskost.

Kako pronaći balans?

Psiholog Petrović savetuje uvođenje „digitalnih pauza“ perioda dana kada se telefoni odlažu i vreme provodi s porodicom ili prijateljima bez prekida notifikacija. Sve popularniji postaje i koncept dana bez interneta, posebno u porodicama sa decom, kako bi se jačali stvarni kontakti i povratilo poverenje u komunikaciji licem u lice. „Društvene mreže nisu loše same po sebi, ali važno je da mi kontrolišemo njih, a ne one nas,“ zaključuje Petrovićeva.