By Javna rasprava o Nacrtu Uredbe o proglašenju i Studiji zaštite Predela izuzetnih odlika „Povlen i kanjon Sušice“, održana u Gradskoj upravi Valjeva u petak 7 novembra, pokazala je sve slabosti sistema , od neprofesionalne organizacije i haotične komunikacije, do potpunog izostanka predstavnika gradske vlasti i predloženog upravljača.
Iako su građani, stručnjaci i udruženja iz Valjeva i Kosjerića pokazali ozbiljnost, pripremljenost i argumentovan pristup, predstavnici institucija pokazali su suprotno, nezainteresovanost, nervozu i beg od odgovornosti.
Vlast odsutna, rasprava bez onih koji odlučuju
Najveće negodovanje izazvala je činjenica da ni gradonačelnik Lazar Gojković, ni bilo ko iz Gradske uprave nije prisustvovao raspravi, iako je upravo Grad Valjevo Ministarstvu zaštite životne sredine uputio predlog da upravljač budu članovi udruženja „Klub Ars Nova“. Njihovo odsustvo dodatno je pojačalo sumnju u motive iza ovog izbora i otvorilo pitanje čijih se interesa zapravo brane , javnih ili privatnih.
Predstavnici samog udruženja „Klub Ars Nova“ takođe se nisu pojavili, što je učesnicima bio jasan signal da predloženi upravljač nema kapacitete ni stručnost za ovako važan posao. Organizacija javne rasprave ocenjena je kao neozbiljna bez jasne strukture, reda, odgovora na ključna pitanja i sa nizom propusta koji su bacili senku na kredibilitet čitavog procesa.
Posebno neprimeren gest bio je odlazak v.d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandre Došlić usred rasprave, dok su građani još postavljali pitanja. Takvo ponašanje javnog funkcionera samo je potvrdilo utisak da institucije beže od suočavanja sa kritikama i ne žele da čuju glas javnosti.
Povlen pod zaštitom – samo na papiru
Predloženo zaštićeno područje „Povlen i kanjon Sušice“ prostire se na oko 4.117 hektara, od čega 74% pripada teritoriji Valjeva, a 26% Kosjeriću. Iako Povlen predstavlja simbol Valjevskog kraja, poznat po bogatstvu šuma, kanjona i izvora, predložena zaštita obuhvata samo manji deo planine, dok su Medvednik, Jablanik i Bobija ostali van plana zaštite.
Takva odluka izazvala je oštre reakcije, jer je u suprotnosti sa Prostornim planom Republike Srbije, koji jasno predviđa da celina valjevskih planina bude stavljena pod zaštitu. Učesnici rasprave ocenili su da se ovakvim pristupom otvara prostor za geološka istraživanja i potencijalno rudarenje, čime se direktno ugrožava priroda, izvori vode i budućnost lokalne zajednice.
Kosjerić odgovorniji od Valjeva
Za razliku od Valjeva, opština Kosjerić pokazala je znatno ozbiljniji pristup. Na njihovoj raspravi, održanoj istog dana, predstavnici opštine jasno su predložili da se upravljanje poveri JP “Srbijašume”, preduzeću koje ima stručne i kadrovske kapacitete, kao i iskustvo u gazdovanju zaštićenim područjima širom Srbije.
Dok Kosjerić insistira na stručnosti i državnim institucijama, Grad Valjevo predlaže udruženje bez iskustva i bez prisutnosti na samoj raspravi – što izaziva sumnju da se iza „zaštite prirode“ kriju partikularni interesi i politički dogovori.
Građani brane prirodu, vlast beži od odgovornosti
Brojni učesnici rasprave istakli su da javnost mora da traži objašnjenje: zašto nisu poštovani zakoni i Prostorni plan Srbije, i zašto Jablanik i Medvednik nisu obuhvaćeni zaštitom, iako su deo istog prirodnog sistema.
Istaknuto je i da Grad Valjevo ne može biti promoter zaštite prirode ako istovremeno podržava projekte koji omogućavaju rudarska istraživanja u neposrednoj blizini Povlena. Građani su jasno poručili – zaštita prirode ne može biti paravan za privatne interese.
Povlen zaslužuje stvarnu, a ne formalnu zaštitu
Rasprava u Valjevu trebalo je da bude primer uključivanja građana u donošenje odluka, ali je pokazala suprotnost: institucije koje ignorišu, vlast koja ćuti i organizacija koja ponižava ozbiljnost teme.
Povlen, kao simbol prirodne i kulturne baštine Valjevskog kraja, zaslužuje istinsku i stručnu zaštitu , ne improvizaciju, netransparentnost i političku trgovinu.
Ako vlast ne čuje građane, oni će, kao i mnogo puta do sada, sami morati da brane prirodu svog kraja.
